Krioprezervacija podrazumeva zamrzavanje embriona metodom vitrifikacije i njihovo čuvanje u tečnom azotu.

Vitrifikacija se postiže pomoću specijalnih supstanci (krioprotektanata) koje štite ćelije od stvaranja kristala prilikom zamrzavanja i na taj način obezbeđuju dugoročno čuvanje i preživljavanje embriona nakon odmrzavanja.

Embrioni se zamrzavaju najčešće tri ili pet dana nakon oplodnje i čuvaju se u specijalizovanim kontejnerima na temperaturi od -196°C.

Krioprezervacija se primenjuje kada nakon postupka vantelesne oplodnje nije odmah moguće vratiti embrion ili kada nakon transfera ostane višak embriona dobrog kvaliteta. Čuvanje zamrznutih embriona može biti i vid očuvanja plodnosti u slučajevima odlaganja roditeljstva iz socijalnih razloga ili bolesti.

U postupku VTO zamrzavanje umesto svežeg transfera se preporučuje u sledećim situacijama:

• povećan rizik od hiperstimulacije
• veliki broj punktiranih folikula
• polip u šupljini materice
• tanak endometrijum
• loš hormonski status (previsoke vrednosti estradiola i progesterona)
• sakupljanje embriona iz spontanih ciklusa za embriotransfer

Embrioni se odmrzavaju i vraćaju u matericu u nekom od narednih prirodnih ciklusa. Kod starijih žena i neredovnih menstruacija ciklus se reguliše adekvatnom terapijom.

Stopa uspešnosti postupaka sa odmrznutim embrionima nije manja u poređenju sa svežim transferima.

Čuvanje zamrznutih embriona u kontejnerima sa tečnim azotom