Double test je prenatalni, neinvazivni, skrining test koji se ne koristi za postavljanje dijagnoze već se na osnovu njega indetifikuju trudnice kod kojih je povećan rizik da plod može imati neku hromozomopatiju (poremećaj u broju hromozoma) tj. potvrđuje se potreba za daljim dodatnim dijagnostičkim ispitivanjem. Radi se u prvom trimestru trudnoće, u periodu od 11-14 nedelje, najčešće u 12-toj nedelji trudnoće.

Najčešće hromozomopatije na čiju verovatnoću postojanja ukazuje double test su:

• Trizomija 21 ( Daunov sindrom)
• Trizomija 18 ( Edvardsov sindrom)
• Trizomija 13 ( Patau sindrom).

Podaci potrebni za izvođenje double testa dobijaju se ultrazvučnim pregledom i određivanjem vrednosti specifičnih parametara dobijenih iz krvi trudnice.

Značajni podaci koji se dobiju ultrazvučnim pregledom su:

• CRL – dužina ploda
• NT (nuhalna translucenca) – kožni nabor na zadnjem delu vrata ploda, čija je debljina uvećana u slučaju postojanja hromozomskih abnormalnosti.
• prisustvo i veličina nosne kosti – koja se kod ploda sa hromozomskim abnormalnostima razvija kasnije.

Parametri koji se određuju iz krvi trudnice su:

• free β-HCG (humani horionski gonadotropin)
• PAPPA – pregnancy – associated plasma protein

Pored pomenutih potrebni su i dodatni podaci pre izvođenja double testa:

• godine starosti majke
• broj ploda (jedno/višeplodna trudnoća)
• telesna težina majke
• da li je trudnoća dobijena iz postupka vantelesne oplodnje
• navike i zdravstveno stanje majke (da li je trudnica pušač, dijabetičar i sl.)

Nije potrebna prethodna priprema trudnice za izvođenje testa. 

Preciznost double testa je manja nego preciznost prenatalnih NIPT testova.

Invazivne metode prenatalne dijagnostike (amniocenteza ili biopsija horionskih čupica ) su precizne ali nose određene rizike i komplikacije.